|
INFO
Edvardo Lago, španski književnik, tokom boravka u Beogradu promovisao svoj roman „Kradljivac mapa“ u knjižari Dereta (29.07.2010.)
Izgubio sam osećaj nevinosti
Španski književnik Edvardo Lago našao se u Beogradu sasvim slučajno i to, kako sam kaže, „iz privatnih razloga“. Svoj neočekivani pohod u ove krajeve iskoristio je da predstavi svoj novi roman „Kradljivac mapa“, u izdanju Derete (prevod Sandre Nešović). Srpski prevod njegovog prethodnog romana „Zovi me Bruklin“, za koji je 2006. godine dobio nagradu Nadal, rasprodat je, a koliko je ovaj pisac popularan govori i podatak da je „Bruklin“ već preveden na četrnaest jezika, a upravo se prevodi na engleski. „Nakon dobijanja jedne od najvažnijih književnih nagrada na španskom jeziku moram priznati da sam izgubio, da tako, kažem osećaj nevinosti nepoznatog pisca, gde čovek poseduje veliku slobodu a nema nikakvu obavezu. Nakon prvobitnog uspeha ‘Bruklina’ osetio sam bojazan nad drugom knjigom. Plašio sam se da će sve pasti u vodu. Osećao sam odgovornost nadajući se da će druga knjiga biti na nivou prve. Svi su me pitali kada će se pojaviti sledeća knjiga. Srećom to se nije dogodilo“, kaže Lago, koji danas radi kao direktor Instituta Servantes u Njujorku, a u književnom novinarstvu postao je poznat i priznat zahvaljujući razgovorima koje je vodio sa nekim od najvećih spisatelja današnjice, među kojima su Don Delil, Česlav Miloš, Salman Ruždi, Bret Iston Elison. „Pripovedanje i maštanje su dve suštinske potrebe čoveka. Recimo, sam sam počeo da pišem od malih nogu. Kuda kod krenem uz mene je sveska. Neprestano zapisujem svoja zapažanja i misli. Doduše, nikada nisam planirao da nešto od toga objavim, pisao sam za svoju dušu. Onda me je jedan prijatelj upitao zašto svoje beleške ne objavim. Naterao me je da sam sebi postavim isto pitanje. Svaku svesku nazivam nekim imenom. Dok zapisujem svoja zapažnja i razmišljanja nikad ne znam šta će se iz toga izroditi. Jedna sveska se zvala Bruklin i iz nje je nastao roman, a ova koju trenutno ispisujem zove se Balkan, videćemo šta će se ona iznedriti.“
Naš sagovornik spada u onu vrstu spisatelja koji traži nove izazove. Prema njegovom mišljenju „evropski roman je mrtav, potrebno mu je nešto što će mu udahnuti novu energiju i što će ga izbaciti na površinu nakon jednog Servantesa, Šekspira, Dikensa, Tolstoja, Džojsa... „Roman počinje da pada i danas imamo samo odjeke onoga što je evropski roman nekada bio“. Lago nas tako u „Kradljivcu mapa“ uvodi u u neobičan svet pričanja priča i istovremeno podseća na bezvremenu sposobnost pripovedanja. Naime, sve počinje kada anonimni pisac putem elektronske mreže šalje priče za čije čitanje postoji jedinstven sporazum. Dovoljno je da se pročita priča i ona će nas odvesti na razne tačke širom sveta i omogućiti nam da osmislimo i promenimo život. To je knjiga koja uvodi u tri različita načina pričanja - i roman i imaginarna knjiga pripovedaka i podsetnik o tome kako se pričaju priče. Ovaj rukopis podseća na tradiciju veličanstvenog usmenog i literarnog pripovedanja. Na pitanje da li su tržište i bestseleri ubili književnost, Edvardo Lago odgovara: „Ne nisu, jer to nije književnost. Ali, ljudima očigledno treba da plaču i da se smeju, da čitaju knjige na plaži ili da gledaju telenovele. Neke moje kolege su pokušale da pišu bestselere ali nisu uspeli. Ali, ima onih koji to umeju da rade i to je talenat“. Autor: Vladimir Matković
Švedska predstavlja 800 naslova
Beogradski sajam knjiga Švedska će, kao počasni gost ovogodišnjeg Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, predstaviti više od 800 naslova. Prevedene knjige su iz oblasti beletristike, dokumentarne i dečje književnosti, objavljene u periodu od 2004. do 2010. godine. "Beogradski sajam knjiga je izvanredna prilika za Švedsku da predstavi svoju savremenu književnost. Pripremamo selekciju od 800 naslova, od kojih je jedan broj preveden na srpski jezik", rekla je predstavnica Saveta za kulturu Švedske, Helen Sigeland. Prema njenim rečima, gosti Sajma knjiga u Beogradu biće mnogi ugledni švedski književnici, ali i belgijska spisateljica i ilustratorka Kiti Kauter, ovogodišnja dobitnica Memorijalne nagrade "Astrid Lindgren". Švedska će se na Sajmu knjiga u Beogradu, koji se održava od 25. do 31. oktobra, predstaviti projektom "Glasovi Švedske", razvijenim na osnovu saradnje ambasade Švedske i kompanije Ikea u Srbiji, Saveta za kulturu Švedske i Švedskog instituta.
Peta strana sveta: Priča!
Kikinda short Kikindski festival kratke priče, Kikinda short, predstavlja od 30. juna do 3. jula u Kikindi i Beogradu 25 pisaca iz 17 zemalja, među kojima su i ovogodišnji dobitnici prestižnih domaćih i svetskih nagrada, a specijalni gosti su Li Brekston (Lee Brackstone), direktor SF produkcije izdavačke kuće "Faber & Faber", kao i Džim Hinks (Jim), urednik kuće "Comma Press". Pod sloganom "Peta strana sveta: Priča!", jubilarni, peti Kikinda Short počinje 30. juna u Kikindi, a 1. i 2. jula biće održan u Beogradu. Među učesnicima su dobitnici Andrićeve i Goranove nagrade, Gardijanove, kao i nagrade Mina Kaucki, Gerhard Bajer, Sinko i Be En Ge književne nagrade. Oni pišu za "Njujork Tajms", "Indipendent", "Gardijan", "Frankfurter algemajne cajtung", "Cajt", slovačku "Pravdu" i srpski "Blic". Zemlja-specijalni gost je Holandija, odakle stižu Saneke van Hasel (Sanneke van Hassel), Ton Rozeman i Martje Vortel (Maartje Wortel). Među gostima je kanadski pisac Krejg Tejlor, poznat po tekstovima koje redovno objavljuje u "Gardijanu", "Njujork tajmsu" i "Gloub and mejlu", kao i po tome što njegovi skečevi ukrašavaju propagandi materijal koji dobijaju pobednici Filmskog festivala u Kanu. Peti Kikinda Short predstavlja i predsednika slovačkog PEN centra Gustava Murina, pisca prevođenog na 36 jezika, a najmlađa učesnica je austrijska spisateljica Kornelija Travniček. Među učesnicima su i Andrea Štift iz Austrije, Emanuil Vidinski iz Bugarske, Oršoja Benčik i Laslo Kiš iz Mađarske, Lars Frost iz Danske, Majke Vecel iz Nemačke, Hristos Asteriu iz Grčke, Santjago Pahares iz Španije, Luis Krofts iz Engleske, Radu Pavel Geo iz Rumunije, Petina Gapa iz Zimbabvea... Iz regiona učestvuju Muharem Bazdulj iz Bosne i Hercegovine, Antonija Novaković i Alen Kapidžić iz Hrvatske, Vladimir Martinovski iz Makedonije, Matjaz Brulc iz Slovenije, Aleksandar Gatalica, Miloš Ilić i Miloš Krneta (Srbija) i drugi. Autori će se predstaviti čitanjem kratkih priča, a u pratećem programu najavljeni su koncerti, kao i gledanje če tvrtfinala Svetskog prvenstva u fudbalu sa piscima, dok će 3. jula u Gete institutu u Beogradu biti održan okrugli sto na temu "Kako objaviti u inostranstvu?". Među učesnicima te debate najavljeni su urednik "Koma presa" iz Mančestera Džim Hinks, Hristos Asteriu iz Evropskog centra za literarno prevođenje iz Atine, nemačka spisateljica Majke Vecel iz Berlina, čije je prevedene zbirke priča objavio Fejber i Fejber, kao i glavni urednik beogradske izdavačke kuće "Arhipelag" Gojko Božović, koji će govoriti o problemu prodaje autorskih prava domaćih pisaca. Izdavačka kuća "Koma pres" jedna je od retkih u Britaniji koja objavljuje prevodnu literaturu. Prema navodima Hinksa, u Engleskoj je svega 3 odsto objavljenih knjiga prevedeno, a veliki izdavači su skloni konzervativnim stavovima i igraju na sigurno sa britanskim piscima. "Iskreno, mislim da o književnosti sa prostora Balkana obični čitaoci gotovo da ne znaju ništa. Osim istorijskih knjiga o ratu, ostali žanrovi literature sa vašeg prostora nisu uočljivi u knjižarama. Čak ako ih i imaju, nalaze se negde u dnu knjižare. Mislim da mi time potcenjujemo svoje čitaoce", naveo je Hinks povodom okruglog stola. Otvaranje petog Kikinda Shorta je u bašti kikindske Narodne biblioteke "Jovan Popović", a posle čitanja kratkih priča autora, nastupiće bend The Fuckables, dok će koncert 1. jula održati The Kurija Band. Beogradski program Kikinda Shorta, osim u Gete institutu, biće održan u bašti Studentskog kulturnog centra, a učesnici će uoči čitanja kratkih priča odgledati i četvrtfinale Svetskog prvenstva u fudbalu. Kikinda Short, čiji je koordinator Srđan Papić, pokrenut je 2005. godine, kada je imao devetoro gostiju iz četiri zemlje, a u međuvremenu je izrastao u prestižnu manifestaciju u regionu i šire, pa je zapažen nastup imao i ove godine na Sajmu knjiga u Lajpcigu. Ranije ove godine ibjavljena je i četvrta festivalska knjiga sa pričama učesnika prošlogodišnjeg festivala i zapisima pripadnika rokenrol miljea u Srbiji, a snimljen je i doku mentarni film o četvrtom festivalskom izdanju. Sajt festivala Kikinda Short je www.kikindashort.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
PROMOCIJA KNJIGE MAMA AFIKA - SONJE LAPATANOV
NOVA KNJIGA SONJE LAPATANOV NAS UPOZNAJE SA CRNIM KONTINENTOM I VODI KROZ AVANTURE I PREDELE VEČITO ČAROBNE I ČUDESNE... Devetog juna u Klubu svetskih putnika održana je promocija treće knjige Sonje Lapatanov naše poznate baletske umetnice. Bavljenje baletom i putovanje širom sveta su njene najveće ljubavi.. Putopisne impresije ovaj put su bile o čarobnom i misterioznom afričkom kontinentu. O knjizi su govorili urednik Zoran Bognar i autor, odlomke je čitao poznati glumac Branislav Platiša, uz muzičku pratnju grupe Alberto i prijatelji. Jedno prijatno veče posvećeno putovanjima proteklo je veselo i opušteno uz prisustvo mnogobrojnih gostiju. 
Ršumoviću i Raičeviću uručena nagrada Branko Ćopić
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) 02.06.2010. su Ljubivoju Ršumoviću i Miodragu Raičeviću uručene nagrade iz fonda Zadužbine Branka Ćopića Odeljenja jezika i književnosti SANU. Ršumovićeva knjiga priča "Sunčanje na mesečini", u izdanju Lagune, i Raičevićeva zbirka pesama "Dlan & lopata", Kulturnog centra Novi Sad, bile su najbolje u prošloj godini po jednoglasnoj odluci Upravno odbora (UO) Zadužbine u kome su akademici Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i dopisni član Nada Milošević-Đorđević. Koljević je predočio obrazloženje UO rekavši da su u Ršumovićevom izuzetno maštovitom ostvarenju motivi bajki dalekih zemalja i kultura jezički inventivno oblikovani. Ršumović ovom knjigom, kao i svojim celokupnim delom, nastavlja u savremenom obliku veliku tradiciju negdašnjeg Ćopićevog stvaralaštva za decu i odrasle, ocenio je Uporavni odbor. Za Raičeviću knjigu naveo je da u njoj pesnik opeva, često iz humorno-ironičnog ugla, dramu savremenog urbanog čoveka. U "Dlanu & lopati", uz tonove bluza, smenjuju se čovekove socijalne i emotivne nedaće. To smenjivanje, uz mešanje deskriptivnog i kolokvijalnog, odlikuje se neposrednošću pesničkog obraćanja, ocenio je UO. Koljević je, potom, u krcatom Klubu SANU, prisutne "vratio" u Chopićev svet detinjstva, podsećajući na njegove priče "U svijetu mog djeda", "Svirale", "Trešnja", "Doživljaji mačka Toše" o ozarenoj dečjoj duši i stalnoj potrebi za ljubavlju. Govoreći o ovogodišnjem laureatu Koljević je rekao da je Ršumovićev kulturološki značaj neprocenjiv. On svojim celokupnim delom nastavlja tradiciju stvaralaštva za decu i odrasle koje su kod nas plodno negovali Zmaj, Ćopić, Desanka Makimović, Duško Radović. "U Ršumovićevom stvaralaštvu tradicija se igra sa savremenošću i nikada se ne umori od te igre", rekao je Koljević. O pesniku Raičeviću govorio je akademik Milosav Tešić, napominjući da je njegova knjiga u celini prožeta bluz atmosferom, a kompleksnost te muzike, prvens tveno njen socijalnio odraz, ugradio je u balkansko podneblje, čiju je auteničnost sačuvao i učino da ono pulsira svojim bluzom i zvukom. Zahvalivši na nagradama Ršumović i Raičević su svoje slovo posevtili Ćopiću, "krivcu" za to što su danas tugde jesu. Parafrazirajući francuskog pisca Alana Boskea koji je rekao da pesma izmišlja svog pesnika, Ršumović je rekao da je njega izmislila pesma Branka Ćopića "Deda, unuk i petogodišnji plan". Od kada je u četvrtom razredu osnovne škole sa ostalim đacima dobio zadatak da pripremi priredbu dramatizujući tu Ćopićevu pesmu počeo je stidljivo da piše pesmuljke, objasnio je popularni Ršum. Od tada ne prestaje da piše. Za prvi broj "Poletarca" koji je pripremao Duško Radović, trebalo je da napiše pesmu o Branku, ali je Duško smatrao da je preozbiljna za najmlađe. Ona je ostala neobjavljena sve dok Branko nije tragično otputovao, a ta pesma se našla u knjižici posvećenoj njemu objavljenoj na godišnjicu smrti. Ršumović ju je danas pročitao, uz dopev o Branku kome "mirnom u Bašti sljezove boje, sveti krojači odelo večnosti kroje..." Raičević je napomenuo da mu se uvek javljaju dve slike pri spomenu Ćopićevog imena. Jedna je kada "s tankovijatsom knjigom priča u krilu sedim na podu djedove kuće u Crmnici pored starog vojničkog sanduka punog svakojake literature", a druga jedan Brankov intervju u kome on, s druge strane ekrana, priča o svom detinjstvu, počinjući i završavajući sa svojim djedom Radom, objasnio je laureat. "Da nije bilo Branka rodio bih se punoletan, ko je u detinjstvu Branka imao za druga taj nikada nije ostario. Branko je imao moć da raste sa svojim čitaocima i taj dar nije izgubio ni kada se oprostio od ovog sveta. Retki su takvi pisci. Bio je ozbiljan kada se šalio. Kad se šalio to je uvek imalo smisla. Branko Ćopić još nema naslednika", rekao je Raičević.
|
